Počelo snimanje trećeg nastavka serije „Selo gori, a baba se češlja“, najgledanije serije u istoriji RTS-a. Prvoj klapi prisustvovala samo novinarska ekipa Pressa, novi medijski sponzor Bajićevog projekta
Selo Kukljin nadomak Kruševca prekjuče je bilo centar televizijskog stvaralaštva. Skoro da se i ne pamti da je jedno domaće ostvarenje izazvalo toliko pažnje i zanimanje javnosti koliko nastavak novih epizoda iz sela Petlovac i njegovih junaka – Radojke i Radašina, Dragojla i Milašina…
Kompletna glumačka ekipa na čelu s Radošem Bajićem našla se u potpuno novoj ulozi. Valjalo je dočekati i ugostiti brojne prijatelje serije, kolege, televizijske poslenike, ali i prve komšije. Upravo one čije će kuće, ambare, vodenice i voćnjake koristiti narednih nekoliko meseci za potrebe snimanja.
Nemo’ da se ljutite, al’ ništa ne znamo
Umesto da dele autograme i glumataju filmske zvezde, akteri se rastrčali među goste. Radašin, moravski domaćin, nije ni stigao da se presvuče. Pocepane čakšire, isflekana bluza i briga u očima. Valja dočekati silan svet, popričati sa svakim, ugostiti i nahraniti. A opet, radni je dan, valja nešto i poraditi. Pred kućom domaćina Rake, seljaka koji će i ove zime izbijati van doma dok filmadžije ne završe i ne odu, u toku je snimanje prve klape. Zastavnik Dimče (Meto Jovanovski, prim. aut), penzionisani vojnik i otac doktorke Ivane, razgovara, daće bog, s budućim prijateljem Radašinom. Deca im se gledaju, zavolela se, pa će se valjda i uzeti.
Ipak, da l’ će baš tako biti, ne umemo reći. Radoš Bajić, idejni tvorac i kompletan autor ove prelepe priče, ne otkriva ništa. Kaže da nas čuda iščekuju, da se priča razigrava i da će nas mnogo toga iznenaditi. Šta tačno, neće ni da bekne. S toga je, valjda, i zanemario novinare, pozvavši samo kolege sa RTS-a i ekipu Pressa. Jeste da smo novi medijski sponzor celog projekta, ali smo, pre svega, kako sam Radoš reče, prijatelji koji mogu i moraju razumeti.
Je l’ tako da ja nisam taj
Ako neće Radoš, računamo, izvući ćemo nešto od ostalih. Ta kakvi bi mi novinari bili kada se, jelte, ne bismo snašli. Pokazalo se, nažalost, da smo i u tome loši. Glavni protagonisti ćute kao zaliveni, prosto nas nerviraju nudeći nas projom, rakijom, kajmakom i svadbarskim kupusom „a la prste da poližeš„. O samoj seriji, zapletu, razrešenju – ama baš ništa. K’o da i sami ne znaju. Pobogu, brate! Al’ dobro. Što ne kažu usta, kaže telo.
Bata Milu (Milorad Mandić) teško je i prepoznati. Obradaveo načisto, nema u onolikom čoveku ni še’set kila. Neke ga brige, očigledno, more. U selu se šuška da mu je sin Dragan nastrad’o, da se o njemu baš ništa ne zna. Otac, šta ćeš, vazda sluti najgore i crnom se nada. A sin Dragan, opet, blentavi i dragi lik, za oca i ne haje. Umesto da sve lepo kaže i objasni, do’vatio našeg urednika da ubeđuje da je baš on Nenad Okanović, a ne onaj nesrećnik o kome dokon svet povazdan raspreda. Džaba mu priča. Ostade on sin Dragan za ceo život.
Omršavela i Radojka, k’o da je, daleko bilo, nešto bolesna. Ljiljana Stjepanović, pravi profesionalac, čuva tajnu i ćuti. Radojka, međutim, ne mož’ da otrpi. Žensko je, jelte, valja je razumeti.
- Ubi me Radašin načisto – jada se Radojka. – I dosad mi je džigerice jeo, al’ kad čovek pod stare dane poludi, veća mu robija ne treba. Al’ doći ću mu ja glave – preti naša sagovornica.
Šta li je mučeni Radašin uradio, da l’ se opet u neku zatelebao il’ je druge jade počinio, saznaćemo, kažu, na vreme. Možda i pre 13. decembra, za kada je planirano emitovanje prve epizode trećeg nastavka. A mi, prijatelji i medijski sponzori „Selo gori, a baba se češlja“, svečano se obavezujemo da ćemo tajnu čuvati. I da ćemo je reći samo vama, našim vernim čitaocima.
Izvor: press
Tags: Selo gori a baba se češlja, serije, tv